365 дана питам да л' да старим,
да још једну годину прогутам,
или да заборавим кошаве, Сунце, снегове
и кише јесење што перу нам улице
Да заборавим на испите и књиге
које, мада беше доста дана, нисам мог'о прећи
да се смејем, да плачем, да скачем
ма, такав био мој живот тад
Ал' све се мења у лето
кад Сунце вруће из куће ме извуче
И кад кренем поред реке
лето кад је асфалт врућ
с' децом играм смешне игре
водом прскам девојке
( сваштара )
Уместо честитки, списка жеља, анализе године на измаку (по грегоријанском календару) и сличног, "окачио" сам мање познату песму београдске групе Алиса (најпознатија по чувеној "Сањи"). Хвала Eniac-у што ме је подсетио :)
1 коментар:
Simpa :) nisam ovu pesmu čula nikad :)
Постави коментар