ортоза

9.7.2010. на крају радног времена заврших у Ургентном центру, потом сам задржан у КЦС-у (стара ортопедија) и пуштен на кућно лечење 16.7.. 27.7. идем на магнетну резонанцу. Од августа би требало да је све по старом. Разлог доласка на Ургентни је повреда колена.

Драги читаоци, 

Ако се грозите (мука вам је, повраћа вам се и слично) сцена хируршких интервенција (као у оним "медицинским" серијама, нпр. операција на отвореном срцу), крви, филмића како је неко поломио руку или ногу (отворени прелом, окретање дела кости и слично), ишчашених зглобова и сличних "грозота" најбоље би било да пређете одмах на крај чланка :)

Увод

Колено које је повређено је посебан случај од рођења (дијагноза и детаљи нису битни за чланак). С времена на време, због физичких узрока попут оклизнућа, незгодног пада и слично, искочи чашица што се сређује "једноставно" а болно, тј. сведе се на исправљање ноге док не шкљоцне колено (тада је све намештено). Последње искакање за које је била потребна помоћ у намештању десило се пре 10 година. У међувремену било је (једноцифрен број) ситних искакања када се колено само од себе намести. Срећом па сам га ојачао (углавном вожња бицикла и "тихо" пењање уз степенице) тако да су оваква искакања ретка (мислим да ћу направити упутство за намештање колена, никад се не зна).

За сваки случај погледајте називе костију ноге. 

Повреда

При крају радног времена (петак) кренемо колега и ја са посла. Успут сам морао да одем у тоалет али ми је колега рекао да идем у онај на доњем спрату пошто је очуванији. И тако кренемо нас двојица низ степенице. Ишао сам левом страном држећи се за гелендер кад ми је склизнула нога низ ивице два-три степеника. Искочила чашица која се у лету одмах наместила и током тог намештања ишчашила се тибија на спољну страну. Беше веома болно :(

Колеге ме спустише на столици на доњи спрат и тада сам видео "штету": нисам могао да испружим ногу (а да не заболи много), тибија је отишла барем 30° (можда и целих 60°) у страну гледано одоздо, после неког времена мишићи су сами од себе, због неодговарајућег положаја, почели да се грче (тресла се нога горе доле). Убрзо је дошла Хитна помоћ и одвезли ме у Ургентни центар (обожавам "рупице" на београдским путевима).

Ургентни центар

Замислите следећу ситуацију: ургентни центар, амбуланта за ортопедију, целодневно дежурство којем се не назире крај, безброј стандардних повреда (лом руке/ноге, угануће скочног зглоба, главе у завојима, итд итд), и одједном, к'о гром из ведра неба, долази случај ишчашења нестандардног колена (много ортопеди се током целе своје каријере не сусретну са сличним коленом) где пацијент објашњава какво је колено и шта се десило. Добра прича за хумористичну медицинску серију :D

Елем, што би на трафици рекли они што пуше LM, мене доктор пошаље на рендген а у међувремену стиже моја мама са дијагнозом колена. Након тога доктор снима колено мобилним како би упоредио слике са рендгенским сницмима и дијагнозом (практична употреба мобилног). Ја паметњаковић још кажем да сам понео фотоапарат  и да може да направи боље слике :) Пробали овако, пробали онако, а ја не могу да опустим мишиће ноге (искрено, нисам могао да се опустим скроз). Чак је гипсер (иначи јаки људи, гипс није лак) држао кревет да се уопште не мрда, други лекар бутину, ја покушавам да се скроз опустим а доктор је покушавао да намести колено. Не да је болело него је разбијало. Нажалост, због отпора мишића морала је да падне општа краткотрајна анестезија (а баш тог дана била прослава на послу па смо јели ћевапе и кобасице - то није нешто што анестезиолози желе да чују) :(

Будим се из анестезије, учинило ми се да видим троје мојих другова па сам онако бунован рекао "Здраво! Где сте!". Срећом па сам се брзо разбудио захваљујући гипсу који су управо стављали. Успели су да наместе колено док сам био у анестезији али је искочило током буђења и није могло да се намести пошто су мишићи и даље били у шоку и морали су да ставе гипс како би се опустили. Морали су да ме задрже у Клиничком центру Србије (амбулантна кола су ме одвезла).

КЦС, гипс и ортоза

Све до понедељка нога је била у гипсу. У понедељак је скинут и успели смо да ногу померимо само 20° напред. У уторак су ми препоручили да узмем ортозу како би се лакше и без цимања наместило колено а и да не би касније било искакања. Дан по дан, 20 по 20° и у четвртак ујутру успео сам да испружим ногу до краја а без да је шкљоцнуло (тј. да се наместило). Добра ствар та ортоза: преузима на себе оптерећење лигамената и тетива тако да је колено растерећено и може да се опоравља. Поподне истог дана колено је шкљоцнуло, али на жалост само један део се наместио.
Да полудим тотално! Пола колена! Пола!!! (само је Лимени фалио).
Најдуже искакање колена (претходно најдуже трајало је типа 5 сати, ако добро памтим).

Био сам на "старој ортопедији", мала зелена (нека нијанса зелене јесте) зграда у Вишеградској а испод главне зграде КЦС-а - приказ на мапи (ортопедија). Дефинитивно сам био најмлађи у соби: два пензионера, један који до пензије има 5-10 година и током седмице је дошао још један пензионер. Запослени (онај који није пезионер) је најбољи лик: ћути и гледа своја посла, помогне ако је потребно. Један пезионер је срећан колико је тежак, други је обишао пола света и воли да разговара, а трећи је класични тврдоглави матори намћор. Било је мени весело... Ах, да, ја сам, наравно, био најмање повређен а једини нисам могао да станем на ноге и да ходам :D Пре ће бити :(

Ортоза коју су ми препоручили је нека универзална за колено, малтене од кука до скочног зглоба. Немачка марка medi, модел protect.ROM ROM II је наследник). Нисам питао за зимски модел, мислим да је летњи довољно топао за Антарктик ;) Надам се да ћу наћи мањи одговарајући модел мада сумњам (мора да буде велика због неких сила).

Кућно лечење

У петак (недељу дана након пријема) ме пустише на кућно лечење, један од разлога је планирано реновирање одељења. 

После силних перипетија (нпр, кратко ходање помоћу три штаке и једне ноге - повређена нога дође штака јер нисам могао да савијам колено у ходу) колено је по други пут шкљоцнуло и наместило се све како треба. На жалост, ослабило је тако да нисам могао  одмах да ходам без штака. После неких недељу дана од намештања колена још увек не могу да идем уз (а ни низ) степенице (ма, не могу до банке која је на 5 минута пешке). 

Магнетна резонанца и операција

У уторак 27.7. идем на магнетну резонанцу, да се види стање и шта даље. Предложена ми је операција како би се стабилизовало колено да више не искаче. Није хитна а опоравак је дуготрајан. С друге стране, искакања су веома ретка тако да могу и без операције. Иначе могу (а не морам) стално да носим ортозу (спречава искакање) која ми донекле спутава ногу. Не знам, нисам паметан.

Срећом, повреда, иако озбиљна, није направила никакву штету (све је у добром стању). Сад морам више да пазим где и како ходам и да јачам мишиће колена (неко је споменуо бицикл? ;) ).

Уместо краја

Хвала свима на помоћи, подршци, посетама, часописима и штакама :) 

Извињавам се екипи са Интернета што их нисам благовремено обавестио (на пиНокији 2730 још увек нисам успео да подесим приступ Интернету; немам лаптоп а на ортопедији су слаби сигнали бежичног).

Захваљујем се докторима, медицинским сестрама (недостају ми) и екипи Хитне помоћи на професионалном раду, разумевању и стрпљењу.

Као што написах у претходном делу, нисам паметан. Не знам шта да радим по питању операције. Волео бих да са оваквим коленом макар једном провозам Subaru Impreza WRX STi и још најмање 1000Km KTM Ultra Motion (брдски бицикл). Не знам, нисам паметан...

Анегдота

"Бивши шеф" је целу ситуацију свео на следеће: кренуо сам да кењам и на крају сам се скењао. Смешно али болно истинито. Најсмешније је што ми се изгледа није ни ишло у тоалет...